Трагови

НОВИ АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТ У СЕЛУ КЛЕНАК, НА САВИ, У РУМСКОЈ ОПШТИНИ
Осам миленијума живота
Ископавања у склопу заштитних археолошких радова на траси аутопута Рума–Лозница донела су налазе из скоро свих раздобља од старчевачке и винчанске културе на овамо. Куће, остаци пећи, одбрамбени ров, уметничка дела, обредни и употребни предмети, некрополе, скелети… Истражено је запањујућих 56.000 квадратних метара, што је једно од највећих ископавања у историји српске археологије. Проучавање налаза трајаће деценијама. Готово сви артефакти биће део сталне поставке Завичајног музеја у Руми

Археолошки локалитет Аџине Њиве Брајково 2 у селу Кленак, на Сави, на јужном ободу румске општине, представљен је јавности крајем маја. Реч је о локалитету који сведочи о осам хиљада година живота на овим просторима. Истражено је готово невероватних 56.000 квадратних метара, што је једно од највећих ископавања у историји српске археологије. Ископавања се обављају у склопу заштитних археолошких радова на траси будућег аутопута Рума–Лозница и до сада су пружила важне налазе, у много чему јединствене.
На конференцији за медије о томе су говорили стручњаци Археолошког института из Београда др Миомир Кораћ (директор), др Мирослав Кочић, др Драган Милановић (руководилац истраживања), заменица директора Републичког завода за заштиту споменика културе Снежана Јејић и председница Општине Рума Александра Ћирић.
– На самом локалитету потврђени су налази из безмало свих епоха људског живота на нашем простору – каже др Драган Милановић. – Истражене су целине из млађег каменог, бакарног и гвозденог доба, келтске и римске цивилизације, словенских племена, средњовековних држава, све до данашњих дана.
Модели кошница који припадају старчевачкој култури (цветала између 6300. и 5350. године пре наше ере) на овом јединственом локалитету спадају међу најзанимљивије налазе. Ово указује да је Срем био једна од колевки пчеларства још пре 8.000 година!
– Пронађени су остаци бројних кућа из периода винчанске културе, са остацима пећи и покретних решетки за печење. Детектован је и огроман одбрамбени ров који је чувао насеље. У кућама су пронађени изванредни примерци уметничких дела: фигурине бојене минералним пигментима и лампе у облику људског тела – наглашава др Милановић.
Аџине Њиве нарочито значајним чине физички остаци људи – пет неолитских места за сахране, из винчанске културе, откривено је ту. То је трећи локалитет са винчанским некрополама, можда и највећом мистеријом српске археологије. Други такав је на истој тој греди, удаљен свега неколико километара – Гомолава у Хртковцима, локалитет од изузетног значаја.
Како је истакао др Мирослав Кочић, скелети ће бити испитани најсавременијим методама, те ће се брзо више знати о исхрани, здрављу, уопште о начину живота тих давних људи.
– Пројекат се не завршава самим ископавањем – додаје. – Једна овако импозантна локација биће предмет истраживања у наредних неколико деценија.

ПУТ ПРЕДАКА И ПУТ ПОТОМАКА

Обимна деветомесечна археолошка истраживања пружила су до сада обиље нових података о насељавању овог простора кроз све периоде прошлости, наглашава др Миомир Кораћ. Као друштво морамо се потрудити да за нове генерације сачувамо богато културно-историјско наслеђе. Свет је, каже др Кораћ, препун људи који се занимају за далеку прошлост, а локалитет који сведочи о осам миленијума историје људског рода је врло занимљив и као туристичка дестинација.
– На Аџиним Њивама истражене су све културе, које су се током хиљада година континуираног живота смењивале на овој плодној савској тераси – напомиње др Драган Милановић. – Остаци насеља најранијих земљорадника и сточара старчевачке културе указују да је овај потес, за који се данас зна да има најплоднију земљу у кленачком атару, и пре 8.000 година привлачио људе.
Из Археолошког института напомињу да се као куриозитети издвајају налази одсечених људских глава из бакарног доба, ритуално похрањених. Слично је са налазима келтске културе и јединствене пећи за керамику. Из римског периода се издваја цео потврђени економски комплекс за прераду и утовар жита, на жалост нађен само у темељима; зуб времена и активност људи избрисали су било какве надземне остатке. Значајне су и чак три оловне иконе подунавског коњаника нађене у примарним контекстима (сви остали примерци су случајни налази). Бројни су налази античког новца, оруђа и оружја, што такође сведочи о значају локалитета.
Александра Ћирић, председница Општине Рума, најавила и помоћ румске локалне самоуправе, јер ће готово сви пронађени артефакти бити део сталне поставке Завичајног музеја у Руми.
– Општина Рума је једина у Србији која има три археолошка локалитета од изузетног значаја. То су Гомолава код Хртковаца, Басијана код Доњих Петроваца и овај новооткривени, Аџине Њиве Брајково 2, надомак Кленка – каже Александра Ћирић. – Ми ћемо финансијски подржати конзервацију пронађених предмета, како бисмо што боље предочили 8.000 година историје и румској публици и научно-истраживачким круговима у Србији и свету. Желимо да промовишемо овај локалитет, да он буде важан део културно-туристичке понуде наше општине.
Представници „Коридора Србије” истичу да археолошко откриће неће успорити радове на изградњи новог ауто-пута, који се укрстио са древним путем предака.  У сарадњи са Археолошким институтом, синхронизовано се одвијају радови на „спајању путева прошлости и будућности” и очувању националног блага Србије.

***

Садејство
Истраживања на локалитету „Аџине Њиве Брајково 2” изводе се у сарадњи „Коридора Србије”, компаније „Азвирт Србија”, Археолошког института из Београда, Завода за заштиту споменика културе из Сремске Митровице, Завичајног музеја из Руме и Општине Рума.

***

Методе
На Аџиним Њивама примењују се најсавременије методе археолошког истраживања: неинвазивне методе снимања (које је Археолошки институт годинама развијао на локалитету Виминацијум), најмодерније технологије 3Д скенирања дроновима, фотограметријска документација, дигиталне базе података… Све ископано остаје сачувано и доступно за будућа истраживања.